Antioksidansi – snaga prirode zdravlja i mladolikosti

Svakoga dana se u našem telu odvija nebrojeno mnogo složenih procesa u kojima telo čini sve što je potrebno kako bi normalno funkcionisalo, odbranilo se od različitih spoljašnjih uticaja, popravljalo nanetu štetu iznutra i sačuvalo nas od posledica često loših životnih navika.

Jedan od tih procesa je upravo svakodnevna borba sa prevelikom oksidacijom ćelija koja nastaje kao rezultat konstantnog suočavanja sa slobodnim radikalima – metaboličkim otpadom i toksičnim supstancama koje nastaju kao posledica stalnog psihičkog i fizičkog stresa, zagađenosti životne sredine, štetnih UV zraka, konzumacije prerađene hrane, cigareta, različitih štetnih hemikalija, lekova, alkohola.

Slobodni radikali se prirodno stvaraju u našem telu kao rezultat metabolizma hrane koju unesemo u energiju ali se na isti način i prirodno neutrališu. Problem nastaje kada se stvaraju većom brzinom i u većoj količini nego što organizam uspeva da ih neutrališe. Tada dolazi do propadanja ćelija, preranog starenja i razvoja različitih ozbiljnih i hroničnih bolesti.

Da bi nam u tom procesu pružila podršku, priroda nam je kroz određene namirnice, više nego kroz neke druge, dala antioksidanse – molekule koji mogu sprečiti oksidaciju drugih molekula tako što daju jedan ili više svojih elektrona slobodnom radikalu i na taj način ga stabilizuju sprečavajući pokretanje oksidativnog stresa koji uzrokuje oštećenje ćelija. Pa tako u tom procesu antioksidansi igraju trostruku ulogu: popravljaju oštećenja na ćelijama koja su nastala delovanjem slobodnih radikala, neutrališu već nastale slobodne radikale i onemogućuju stvaranje novih.

Antioksidanse u prirodi najpre možemo pronaći u voću, povrću, začinima, crnom vinu i zelenom čaju, i sa ciljem povećanja unosa zdravih hranljivih materija i kontrole oksidativnog stresa, tokom perioda od najmanje dva do tri meseca, možemo koristiti sledeće antioksidanse kao prirodne izvore ili u vidu zdravih dodataka ishrani:

  • vitamini – vitamin A, vitamin C, vitamin E Alfa-lipoinska kiselina
  • minerali – Cink i Selen
  • koenzimi – koenzim Q-10 i
  • fitonutrijenti – polifenoli, flavonoidi (tanini, kvercetin i resveratrol), karotenoidi (astaksantin, beta-karoten, lutein i likopen).

Koje namirnice sadrže najviše antioksidanasa?

Vitamin A:  šargarepa, pomorandže, žuto voće i zeleno lisnato povrće, puter, neki mlečni proizvodi (sirevi), džigerice.

Vitamin C:  paprike svih boja, jagode, paradajz, bobičasto voće, brokoli, kelj, prokelj, karfiol, dinja, grejpfrut, nektarine, limun, narandže, mandarine, papaja.

Vitamin E: masline, avokado, bademi i zeleno povrće (brokoli, spanać..), biljna ulja (maslinovo, kokosovo, laneno, palmino, nerafinisano suncokretovo..), šargarepa, mango, papaja, crvena paprika, senf, orašasti plodovi, kikiriki, seme suncokreta i susama.

Cink: semenke bundeve, orašasti plodovi, mahunarke (grašak najviše), morski plodovi, mlečne prerađevine, ostrige, crveno meso, meso živine.

Selen: brazilski orasi, suncokret, ovas, ječam, luk, tuna, losos,  školjke, integralni pirinač, pomorandža, kokos, govedina, živinsko meso.

Koenzim Q-10: u orasima, ribi (sardela, skuša, losos), goveđem mesu.

Beta karoten i ostali karotenoidi: kajsije, breskve, dinje, bundeva, šargarepe, cvekla, mango, crveni grejpfrut, tikvice, slatki krompir,  spanać, šparoga, brokoli, kelj, kukuruz.

Polifenoli: začini – cimet, kurkuma, ruzmarin, origano, kim,  bosiljak,  peršun, kari, đumbir, biber, čili, korijander, majoran, kardamon, majčina dušica, žalfija, nana i kakao, kao i zeleni čaj i crno vino  bogat su izvor polifenola.

Priroda je sve uredila kako bi se o svemu što je deo nje u svakom trenutku na pravi način brinula. I kroz boje to veoma jasno pokazala.

Biljke sadrže blagotvorne fitohemikalije od vitalnog značaja za borbu protiv prevelikog oštećenja ćelija i bolesti a voću i povrću obezbeđuju tačno određene pigmente.

Nije slučajno da je prva boja sa kojom se priroda i sve oko nas budi zelena.

Spanać i ostalo tamno zeleno povrće sadrži hlorofil i obilje za zdravlje presudnih sastojaka kao što je folna kiselina koja je neophodna za funkcionisanje svih ćelija u organizmu, a posebno za nervni sistem, krvne ćelije, za rast i razvoj.

Šargarepa, bundeva, kajsija i dinja, sadrže lutein i beta karoten, bogate su vitaminima, kalijumom i alfa i beta karotenima koji važe za moćne antioksidante – šargarepa i kajsija su sjajni izvori vitamina A a dinja vitamina C. Narandžasti pigment koji poseduju baš kao i naša koža, jasno nam govori da je za njeno zdravlje, a samim tim i njen dobar izgled, neophodan unos baš ove grupe namirnica. I smatrate li da je potpuno slučajno što nam  ih priroda daruje baš u vreme kada počinje i traje naše svakodnevno i veće izlaganje suncu i njegovim zracima? Zaštita kože i zdravlje očiju glavna su odlika upravo ovih namirnica.

Grejpfrut, narandža, mandarina i limun sadrže bioflavonoide, bogati su vitaminom C i kalijumom a sadrže i supstance koje jačaju imunitet i mogu da spreče pojavu raka. Uvek dostupni prava su podrška našem imunom sistemu u svim procesima zaštite od različitih pretnji, uključujući i sve prisutniji psihički i fizički stres.

Lubenica, paradajz, crveni grejpfrut, cvekla, jabuke sadrže likopen i betacijanin, i druge vredne antioksidante kao i sposobnost da deluju antikancerogeno. Prepuni vode,  uz antioksidaciju, brinu se i da u svakom trenutku u vrelim letnjim i toplim ranim jesenjim danima imamo dovoljan broj  izvora na raspolaganju kako bi i pored velikih vrućina ipak ostali hidrirani.

Grožđe, šljive, borovnice i svo drugo bobičasto voće (aronija, brusnica, kupine, maline, ribizle, jagode, višnje) sadrže antocijanin, nezamenljiv su i najveći izvor zdravih antioksidanasa koji štite naše srce i mentalne sposobnosti.

Banane, bele nektarine, bele breskve, kruške, urme, đumbir, beli luk, koren peršuna, beli krompir, pečurke, repa i karfiol sadrže alicin i druge flavonoide. Voće i povrće bele boje štite srce i krvne sudove tako što smanjuju nivo holesterola u krvi i rizik od nastanka nekoliko vrsta raka. Izuzetno su delotvorni kod infekcija i upala u telu.

Jelovnik što bogatiji najrazličitijim bojama namirnica koje nam je pružila priroda drugi je način na koji svom telu možemo obezbediti sve potrebne antioksidanse.

Komentariši